Fenomen ekstremnih sportova poslednjih decenija stekao je veliki broj pristalica, ali ovi sportovi i način zabave mogu biti vrlo opasni.
Fenomen ekstremnih sportova poslednjih decenija stekao je veliki broj pristalica, a za širenje ove avanturističke zabave odgovoran je i hormon adrenalin, zbog koga akteri traže ponavljanje istog uzbuđenja i doživljaja.
Za mnoge aktivne ljude leto nije leto, ako deo njega nisu ekstremni sportovi na vodi kao što su ronjenje ili surfovanje na talasima. Takođe, ni zima za njih nije zima, ako ne odu bar nedelju dana na sneg i skijanje. Nekima ni to nije dovoljno, pa tokom godine u potrazi za uzbuđenjem menjaju ambijente i ekstremne sportove, kako bi zadovoljili svoju strast. Aktivnosti su različite, od ronjenja i skijanja na vodi ili vožnje bicikla po nepristupačnim terenima, preko skokova padobranom ili letenja paraglajdingom do penjanja po planinnskim stenama i vrhovima ili spuštanja u pećine duboko u zemlji, a cilj je uvek isti – doživeti uzbuđenje koje će ponoviti udar adrenalina.
Ali, da li ste i da li smo svi zaista svesni koliko ovi sportovi i način zabave mogu biti opasni? Jer, ekstremni sportovi koliko god izgledali bezazleno i zabavno, čest su uzrok raznih vrsta povreda.
Ljubitelje ekstremnih sportova možete videti svuda, dok rone u vodi, izvode opasne akrobacije na skejtu ili dok lete ka nebu. Sve nabrojano samo po sebi već govori o potencijalnim opasnostima. Voda predstavlja neukrotivu silu prirode koja pod dejstvom nevremena može izazvati velike probleme. Kod avanturističkih aktivnosti na zemlji, betonu ili na planinama svaka greška može uzrokovati razne povrede, a o opasnostima od pada prilikom letenja verovatno nije potrebno trošiti puno reči, zato hajde da saznamo kod kojih popularnih ekstremnih sportova vrebaju koji rizici i kako ih na odgovoran način sprečiti ili ublažiti.
Ronjenje je popularna letnja zabava na moru, ali i jedna od najopasnijih ekstremnih aktivnosti u vodi naročito za početnike, jer zahteva psiho-fizičku spremnost i savršeno ispravnu opremu. Retko ko tokom letovanja pre ronjenja poseti lekara i obavi pregled da utvrdi da li je uopšte zdravstveno sposoban za tu aktivnost. Veliki broj amatera iz zabave kreće pod vodu, a to često završava raznim povredama, jer podvodni svet krije niz opasnosti – od riba s otrovnim bodljama, preko jakih podvodnih struja, bolesti dekompresije pri brzom izronu do hipotermije zvog ulaska u hladnu vodu. Za izbegavanje nepotrebnih rizika preporuka je da uz ozbiljne pripreme pre zarona, uvek treba roniti u društvu iskusnih ronilaca.
Ekstremni sportovi na vodi su među najpopularnijim zabavama tokom leta. Skijanje na vodi donosi snažno uživanje u velikim brzinama i sečenju talasa, a upravo ta brzina dovodi do čestih padova kada može doći do iščašenja, istegnuća ili posekotina. Kod jedrenja na dasci usled iznenadnih udara vetra može doći do nezgodnih padova i udara glavom o morske stene i kamenje. Za surfere na velikim talasima rizici su takođe brojni, jer talas može da ih uvuče u sebe, a ispod morske površine prete kamene stene. Nezgodan let daske takođe može uzrokovati povrede pri lošem doskoku. U toplim vodama kao što su Crveno more ili južne obale Australije surferima preti opasnost i od ajkula koje ih često napadaju, jer ih surferska daska podseća na kornjaču ili neki drugi plen. Rizici su brojni: povrede od sudara sa drugim skijašima, surferima ili plovilima, jak vetar ili oluja, padovi u plićak, pa i opekotine od Sunca. Dodatna opreznost i što bolja uvežbanost pre izlaska na vodu i talase najbolja su preporuka svim sadašnjim i budućim surferima.
Splavarenje Drinom, rafting kanjonom Tare i Veseli spust na Ibru vrlo su popularne aktivnosti na rekama već decenijama unazad. Međutim, svake godine dolazi do ozbiljnih incidenata i povreda. Splavarenje brzacima sa virovima i stenama koje vire iz vode donosi ozbiljan rizik od prevrtanja čamaca ili ispadanja iz njih, od pada i udara o stene što može dovesti do povrede glave ili ekstremiteta, a poznato je da se maltene svake sezone dešavaju i utapanja. Za izbegavanje nabrojanih rizika osnovno je izabrati registrovanog organizatora raftinga sa kvalitetnom opremom i vođstvo sertifikovanog skipera čijih se uputstava o ponašanju morate pridržavati tokom pripreme, obuke i naročito prilikom spuštanja divljom rekom, sve do izlaska na obalu. Poznato je da na ovakvim manifestacijama učesnici u velikoj meri konzumiraju alkohol, što u kombinaciji sa visokim letnjim temperaturama i svim rizicima koje reka nosi, može imati fatalan ishod. Bitno je da budete pripremljeni i bistre glave.
Dok klasično planinarenje predstavlja uspone na manje visine, najčešće bezopasne i ne previše teške za savladavanje jer se krećete stazama, alpinizam je ekstremna aktivnost zbog daleko težeg puta kojim se osvajaju vrhovi. Najpopularniji vid alpinizma jeste slobodno penjanje u kome nije dozvoljeno korišćenje bilo kakve opreme za napredovanje, samo vlastita snaga i tehnika, a oprema za slobodno penjanje služi isključivo za osiguranje od padova. U savremenom penjanju, padovi i povrede su uobičajena, praktično nezaobilazna stvar. Uobičajeno je da penjači u prve dve tri godine imaju povrede prstiju i šaka i da pokidaju neku tetivu! Pored padova veliki rizik uspona na planinske vrhove su odroni kamenja, visinska bolest, opekotine od sunca, a u zimskim uslovima tu su i lavine.
Svaka vrsta penjanja zahteva visoku fizičku i mentalnu pripremu i vežbanje! Preporuke iskusnih penjača je da se usavršavanje penjanja radi na jednostavnijim i nižim visinama i stenama. Jedno od osnovnih pravila za početnike je da nikada ne kreću penjanje rukama, već nogama i celim telom.
Vožnja bicikla ili kvada po brdskim i planinskim teško pristupačnim, neravnim terenima uz preskakanje opasnih litica i rupa, zvuči i jeste opasna razonoda. Pored padova koji mogu da izazovu lomove i druge povrede, voziti se van staza po zabačenim delovima planina nosi rizik i od susreta sa divljim životinjama, pre svega sa medvedima. Dodatni rizik je da se većina ljudi ovim ekstremnim sportovima ne bavi redovno već krenu u avanturu ovog tipa tokom odmora. Zbog velikog rizika od povreda savetuje se opreznost, vožnja u društvu, dok u rancu uvek morate imati paket prve pomoći.
Skijanje i bordovanje su najpopularije zimske aktivnosti svih generacija, kada odmor provode na planini. Iako je ovo dinamičan, uzbudljiv i sjajan sport, nosi ogromne opasnosti, a najčešće do povreda, uganuća ili lomova nogu ili ruku, dolazi zbog velike brzine, loše obučenosti i opreme, kao i zbog opasnog terena. Dobra uvežbanost i izbor staza koje odgovaraju vašim skijaškim veštinama su prvo pravilo odgovornog ponašanja prema sebi na snegu.
Ovo je toliko opasan ekstremni sport da će vam svaki skejter odmah reći da bez loma kostiju nema majstora skejtbord vožnje. Svako ko je probao vožnju skejta zna da su padovi neizbežni i da su povrede skoro normalna stvar, nevolja je što mogu da se dese i veoma teške povrede. Glavna opasnost dolazi kod pokušaja izvođenja složenijih poteza i akrobacija, kao što su jahanje ivičnjaka ili preskakanje prepreka. Rizik skejtbordinga leži u tome što ova zabava najviše privlači tinejdžere, koji nemaju strah i svest o tome da padovi u brzini i sa određene visine na betonsku podlogu mogu da izazovu prelome kostiju i ozbiljne povrede.
Ekstremni sportovi koji se odvijaju u vazduhu uz osećaj slobode i uživanja u letenju izazivaju adrenalinski i endorfinski nalet u organizmu aktera. Padobranstvo je u potpunosti sistematizovana i sertifikovana aktivnost, što ga čini vrlo sigurnim, ma kako to čudno zvučalo. Ali paraglajding, letenje zmajem, slobodan pad ili base jumping su ekstremni sportovi koji nose velike rizike. Najbitnija stvar pri letenju paraglajdingom pored brzine vetra, vazdušnog pritiska i vidljivosti jeste stav aktera i njegova pripremljenost, a najbezbednije rešenje je letenje u tandemu sa iskusnim instruktorom. Kod propadanja ili slobodnog pada koji se naglo prekida dodirom vodene površine, snagom užadi ili padobrana, rizici mogu biti veliki. Povrede od padova su brojne – od iščašenja i lomova do posekotina i poderotina kože, a ni oni najnepoželjniji ishodi nisu retkost, naročito usled naglih promena vremena, pojave oluja i udara vetra ili groma.
Najbolji način za izbegavanje opasnosti ekstremnih sportova je preduhitriti ih preventivom koja obuhvata sve neophodne postupke koji se izvode pre same aktivnosti. U preventivu svakako spada i ugovaranje odgovarajućeg osiguranja. Jako je važno znati da bavljenje ekstremnim sportom povećava cenu polise, a često su određeni sportovi isključeni iz osiguranja zbog svoje visoke rizičnosti. Zato je uvek bitno navesti svom savetniku za osiguranje sve detalje bavljenja ekstremnim sportom, kako biste dobili najbolji odnos između rizka i cene.
