-graditi-pozitivnu-kulturu-na-poslu0-95.jpg)
Kompanije koje neguju pozitivnu radnu kulturu često se povezuju s povećanom produktivnošću, profitom i boljim angažovanjem zaposlenih. Zato smo se zapitali šta je poslovna kultura, kako se definiše, šta predstavlja i šta je ključno u vezi sa njom što svaka kompanija treba da zna.
Kada je reč o poslovnoj kulturi, misli se na skup deljenih vrednosti, očekivanja i ponašanja koja ujedinjuju članove tima u zajedničkom cilju ili svrsi. Bilo da je reč o kancelarijskom ili manuelnom poslu, pozitivna radna kultura može doprineti i zaposlenima i poslodavcu.
Poznato je da pritisak na poslu može negativno da se odrazi na radni učinak i da dovede do izgaranja na poslu (tzv. burnout na engleskom govornom području) – što je kao stanje u vezi sa radom definisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kao hroničan stres na poslu kojim se ne upravlja sa uspešnošću.
Zaposleni u takvom položaju možda moraju da idu na previše sastanaka, ispunjavaju nerealne rokove ili ne dobijaju neophodnu podršku ili obuke. Može se desiti da ne uspevaju da se prilagode zahtevima rada na daljinu ili hibridnog radnog okruženja koje je sve više u porastu, ili se brinu o sigurnosti zaposlenja ili imaju finansijskih poteškoća u vezi sa troškovima života.
Šta god da je uzrok izgaranja na poslu, SZO navodi da to može dovesti do mentalnog, fizičkog i emotivnog iznurivanja, pa čak i do niže stope zadržavanja zaposlenih na poslu, produženih bolovanja i izostanaka s posla – što sve negativno može da se odrazi i na poslovanje.
Prema Galupovom stanju globalne radne snage za 2022. godinu, evropski prosek stope angažovanja iznosi 14%, što je za sedam odsto manje od svetskog. To znači da je od suštinske važnosti da poslodavci počnu da grade i održavaju pozitivnu radnu kulturu kako bi poboljšali produktivnost zaposlenih, obezbedili im zajedničke ciljeve, izgradili zajedništvo i privukli i zadržali nove talentovane radnike.
U Srbiji je stopa zaposlenosti u prvom tromesečju 2023. godine iznosila 49,6%, a nezaposlenosti 10,1%, dok je situacija u pogledu poslovne kulture pomalo kontradiktorna, kako navode stručnjaci. Čak je trećina zaposlenih nezadovoljna neplaćenim prekovremenim radom. S druge strane, postoje i velike kompanije koje brinu o zaposlenima u skladu sa uspostavljenim standardima i zakonodavstvom, čineći ih najpoželjnijim poslodavcima.
Pozitivna radna kultura počiva na mnoštvu elemenata, a prvi korak je definisanje zajedničkih vrednosti, očekivanja i ponašanja u kompaniji. U tom pogledu treba razmatrati sledeća pitanja:
Kada definišete radnu kulturu, napravite i prezentaciju ili dokument za postojeće zaposlene u kom ćete im predstaviti ključne elemente i uvesti pojam radne kulture novozaposlenima u procesu uvođenja u posao. Cilj je da se svima pruži osećaj zajedničke svrhe tako što ćete im pokazati koliko su važan deo firme u celini.
U pozitivnoj radnoj kulturi ne treba da postoje fizička ograničenja, tako da možete diskutovati o fleksibilnim radnim uslovima sa zaposlenima koji rade iz kancelarije i definisati vrednosti, očekivanja i ponašanja u pogledu rada na daljinu i hibridnog radnog vremena.
Obezbedite da svi imaju odgovarajuću tehničku podršku i alatke za saradnju za obavljanje posla od kuće ili iz deljenog radnog prostora i iskoristite vreme koje provodite zajedno na najbolji način. Kompanija Slack, koja proizvodi istoimenu aplikaciju, otkrila je da od 88% zaposlenih u Velikoj Britaniji koji rade iz kancelarije najmanje jednom nedeljno provodi čak dva sata na video-pozivima.
I na kraju, pokažite na sopstvenom primeru. Poštujte lično vreme zaposlenih za odmor kada se završi radno vreme popodne i vikendom tako što ćete im samo tokom radnog vremena slati mejlove koji nisu hitni i zvati ih. Ako očekujete da dolaze na posao, i vi morate biti u kancelariji u to vreme.
Postoje brojna tehnološka rešenja za saradnju. Najčešće se koriste Google Docs i Google Calnedar, Microsoft Teams i Zoom u hibridnom režimu rada, ali to nije sve.
Napredniji poslodavci koriste prednosti virtuelne stvarnosti (VR) i veštačke stvarnosti (AR) za nova radna okruženja, kao što su Horizon Workrooms, Microsoft Mesh i NVIDIA Omniverse. Ako vam za saradnju nisu potrebne naprednije tehnologije, dovoljni su mejl i telefonski ili video-pozivi.
Kada je reč o održavanju pozitivne radne kulture, konzistentnost i komunikacija su ključni. Transparentnost prema zaposlenima omogućava izgradnju poverenja, čak i ako kompanija prolazi kroz izazovan period. U severozapadnoj Evropi, 38% zaposlenih je zabrinuto o uticaju ekonomske nesigurnosti na njihov posao, dok je u južnoj čak 42%, tako da kada sa zaposlenima razgovarate o tome šta se dešava, razmislite o informacijama koje im pružate i načinu na koji to radite da ih ne biste preopteretili.
Održavajte pozitivnost u svakom vidu interakcije i redovno pratite raspoloženje zaposlenih revizijom učinka, anketama o zadovoljstvu zaposlenih i različitih vidova razgovora o ostanku. To može biti odlična prilika da zaposleni s vama podele svoja razmišljanja i osećanja – zato ih obavezno saslušajte kada se budu otvorili, rešite probleme koje imaju i sprovedite u delo njihove zamisli.
Pored toga, obavezno pružajte prilike za razvoj karijere i proslavite njihov uspeh i postignuća kroz programe za odavanje priznanja.
Iako su video-sastanci brz i zgodan način za razgovor sa kolegama širom sveta, još je važnije da zaposleni delotvorno iskoriste vreme. Istraživanja su pokazala da čak 24% zaposlenih u Velikoj Britaniji redovno troši 30 minuta na zakazane sastanke koji su mogli biti mnogo kraći, tako da je potrebno paziti i na zamor digitalnim alatima i omogućiti zaposlenima da rade bez previše prekidanja.
Zato produktivnost možete pospešiti što većom automatizacijom svakodnevnih zadataka – kao što su upotreba veštačke inteligencije za organizovanje sastanaka i korišćenje alatki za zakazivanje objava na društvenim mrežama – ali imajući u vidu pravo zaposlenih da se isključe nakon radnog vremena, o čemu se uveliko oštro debatuje u Evropskoj uniji.
Tokom poslednjih nekoliko godina, u Belgiji, Francuskoj, Portugaliji i mnogim drugim zemljama doneto je zakonodavstvo kojim se zaposlenima dozvoljava da isključe poslovne mejlove i telefone kada se završi radno vreme bez straha o neželjenim posledicama kako bi se izbeglo izgaranje. Imajući to u vidu, nešto slično možete uvesti i kod sebe u kompaniji kako bi zaposleni uspostavili ravnotežu između poslovnog i ličnog života.
Pored podsticanja zaposlenih na odmor i punjenje baterija za novi radni dan, postoje još neki načini na koje im možete pomoći u poboljšanju fizičkog i mentalnog zdravlja. Možete im sponzorisati članarine u teretanama ili sportskim klubovima, pružati privatno zdravstveno osiguranje ili pak obezbediti vreme za meditaciju ili vežbanje u kancelariji ili onlajn tokom radnog vremena.
Takođe možete obezbediti prostorije za odmor (pa, zašto da ne, i dremke) zato što se 20 minuta odmora tokom dana pozitivno odražava na produktivnost. Zatim, možete da organizujete razgovore sa savetnicima, psiholozima, instruktorima fitnesa ili da im obezbedite pretplatu na neke od aplikacija za meditaciju.
I na kraju, omogućite zaposlenima da se bave stvarima koje ih zanimaju tako što ćete im pružiti fleksibilnost u pogledu obrazovanja, obuka ili volontiranja. I obavezno o tome svemu obavestite i postojeće i novozaposlene, kako bi svi razumeli da imaju jednaka prava i mogućnosti u pozitivnom radnom okruženju.
Pročitajte i:
Kako da vaše malo preduzeće bude društveno odgvornije
Koliko je važno da zaštitite firmu od sajber kriminala
Kako da prednosti Instagrama iskoristite za poslovanje
