Evo kako vlasnici kuća mogu da pređu na potpuno električnu kuću i iskoriste sve dostupnije oblike električne energije bez ugljenika.
Kako realnost klimatskih promena i štetnih efekata potrošnje fosilnih goriva postaje sve očiglednija, mnogi razmatraju načine da minimiziraju svoj uticaj na životnu sredinu – a najlakše će početi od sopstvene kuće, prelaskom na izvore električne energije, bez štetne emisije ugljenika. Ovaj članak opisuje osnovne činjenice koje treba da znate o ovoj tranziciji.
Kada se fosilna goriva kao što su ugalj, nafta i prirodni gas ekstrahuju i sagorevaju, oslobađaju ugljen-dioksid (CO2), glavni faktor koji doprinosi klimatskim promenama zbog svojih svojstava zarobljavanja toplote.
Prema mnogim naučnim istraživanjima, ljudske aktivnosti su značajno povećale nivoe CO2 u atmosferi, što je navelo nacije, organizacije i preduzeća širom sveta da naprave planove za dekarbonizaciju. U Srbiji Vlada ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za 40,3% do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990.
Većina domova troši više goriva – električnu energiju za napajanje svetala, električnih aparata i elektronskih uređaja i fosilna goriva kao što su prirodni gas ili propan za napajanje kotlova i bojlera.
U Srbiji domaćinstva za svoje energetske potrebe koriste različita goriva. Daljinsko grejanje je uobičajeno u urbanim sredinama, posebno u regionu Beograda, dok je prirodni gas preovlađujući u široj severnoj Srbiji, uključujući Vojvodinu. U regionima bez daljinskog ili centralnog grejanja obično se koriste drvo i ugalj.
Prelazak na sisteme grejanja koji se napajaju iz obnovljivih izvora poput sunca i vetra mogao bi biti vaš lični korak ka ublažavanju efekata klimatskih promena. Štaviše, ako se odlučite na potpuno električnu kuću, pomoći ćete u smanjenju zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru koje je uslovljeno pojavom nusproizvoda sagorevanja prirodnog gasa ili propana.
Studija sprovedena u Holandiji pokazala je da deca koja žive u domovima sa pećima na gas imaju 42% veću verovatnoću da razviju astmu.
Prelazak na potpuno električni dom takođe eliminiše rizik od curenja gasa, dok su električni šporeti, grejači i drugi uređaji manje skloni izazivanju požara i eksplozija nego uređaji na gas.
Pored toga, kako obnovljiva energija postaje jeftinija, a tehnološke inovacije – kao što su indukcione ploče za kuvanje i alternativni sistemi grejanja – nastavljaju da se razvijaju, potpuno električni domovi su sve isplativija i energetski efikasnija opcija. Evo kako možete postići potpuno električnu kuću i dati svoj lični doprinos nacionalnim energetskim ciljevima.
Podsticanje energetske tranzicije u Srbiji nije samo trend. Reč je o usklađivanju sa globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena i kretanje ka održivijoj budućnosti. Pogledajmo ukratko šta to znači za svakodnevni život i troškove grejanja u Srbiji.
Prvo, početni troškovi za neke od ovih čistijih tehnologija mogu vam izgledati malo preterani. Na primer, početna cena za električne grejalice je 20.000 dinara, dok kamin na drva može da košta već od 100.000 dinara. Međutim, ove brojke ne obuhvataju dugoročne uštede i koristi. Ulaganje u LED sijalice moglo bi da povrati oko 50.000 dinara uštede energije, a solarni paneli bi mogli da smanje oko 3.000 dinara mesečno na računima za struju. Vremenom, ove uštede mogu biti značajne.
Istražujući uređaje i sisteme koji se trenutno napajaju fosilnim gorivima kod kuće, identifikovaćete alternative i područja u kojima možete da pređete na električnu energiju.
Razmislite o zameni ploče za kuvanje na gas i instalciji električne, poput indukcione ploče za kuvanje koja koristi elektromagnetizam za stvaranje toplote u sekundi. Iako bi korišćenje električne energije za kuvanje moglo biti malo skuplje, to je energetski najefikasniji način.
Zamenite gasnu rernu električnom konvekcionom rernom. Iako električne rerne mogu biti skuplje za korišćenje, one nude bolju distribuciju toplote. Ako rernu koristite oko pet sati nedeljno, prosečno godišnje izdvajanje u Srbiji bi moglo da bude oko 20.000 dinara za gasne, u poređenju sa oko 50.000 dinara za električne.
Pogledajte električne alternative za vaš tradicionalni kamin. Ekonomični su, jednostavni za instalaciju i zahtevaju malo održavanja. U Srbiji su početne cene oko 20.000 dinara za električne kamine, 44.000 dinara za gasne, a 100.000 dinara za peći na drva.
Uprkos tome što su kompaktne fluorescentne sijalice (CFL sijalice) godinama prepoznate kao način za uštedu energije u Srbiji, LED sijalice su ih prevazišle po efikasnosti. LED diode troše manje električne energije i imaju duži vek trajanja, što dovodi do manje zamena tokom vremena. U proseku, LED sijalica može da traje do 50.000 sati, dok CFL sijalica obično traje oko 8.000 sati. Štaviše, LED sijalice rasipaju minimalnu toplotu, za razliku od CFL sijalica, koje oslobađaju oko 80% svoje energije kao toplotu.
Što se tiče troškova, prosečno srpsko domaćinstvo godišnje bi moglo da potroši oko 9.500 dinara na struju za osvetljenje pomoću CFL sijalica. Sa LED sijalicama ovaj trošak bi mogao da se smanji na približno 6.900 dinara godišnje. Ovi brojevi su grube procene i mogu da variraju u zavisnosti od tržišnih uslova i cena električne energije. Međutim, ostaje poenta da dugoročne prednosti LED sijalica uštede troškova, zajedno sa njihovom energetskom efikasnošću, čine ih superiornim izborom za domaćinstva u Srbiji koja žele da uštede novac i doprinesu širim ciljevima energetske održivosti.
Od električnih radijatora i bojlera do akumulacionih grejača i podnog grejanja, dostupne su razne opcije električnog grejanja. Efikasna upotreba bi mogla biti isplativija u poređenju sa alternativama na gas. Električni sistem je jednostavnije instalirati u potpuno novi dom, ali naknadno ugradnja je takođe izvodljiva. U Srbiji ugradnja električnih radijatora košta oko 40.000 dinara po sobi. A nakon što se ugrade i počnu da rade, održavanje je minimalno.
Instaliranje solarnih panela odličan je način da pomognete zelenim inicijativama u zemlji, a istovremeno smanjite svoje račune za komunalne usluge. Mogli biste da uštedite oko 3.000 dinara mesečno postavljanjem solarnih panela, a tu su i različiti državni podsticaji ili javno-privatna partnerstva kojima možete nadoknaditi deo početne investicije.
Nastojanje Srbije ka obnovljivoj energiji može rezultirati budućim politikama koje će finansijski nagraditi proizvodnju solarne energije kod kuće. Potencijalno biste mogli imati koristi od programa sličnih onime kojeg imaju Englezi i mnoge druge zemlje, gde se višak solarne energije prodaje nazad u mrežu.
Stoga, ulaganje u sistem solarnih panela nije samo ekološki svesna odluka već bi mogla biti i ekonomski korisna na duge staze, s obzirom na razvoj energetske politike Srbije. Obavezno konsultujte lokalne stručnjake i izvore za najtačnije procene troškova i ušteda prilagođene srpskom tržištu.
Ukoliko vas zanima ova tema pročitajte i:
