Tradicionalni način konzervisanja hrane za zimu datira još iz antičkih vremena kada su ljudi razvijali razne metode čuvanja kao što su sušenje, soljenje i kiseljenje kako bi preživeli hladne mesece.
Priprema zimnice postala je deo kulturne baštine na Balkanu još od davnina. Međutim, danas zimnica nije samo način očuvanja hrane, već je simbol pametno vođenog domaćinstva, gde se vodi računa o zdravom načinu ishrane, baš kao i o mesečnom budžetu. Zimnica u našim krajevima ima još jedno značenje – simbol je i ljubavi i pažnje posvećene porodici. To je lepa prilika da se okupe ukućani i da u krugu porodice ili uz pomoć komšija ili prijatelja, uz dobro raspoloženje, zajedno peku paprike za ajvar, ređaju kupus u kace ili na smenu mešaju pekmez da ne zagori.
U Srbiji zimska trpeza je nezamisliva bez sarme od domaćeg kiselog kupusa, raznobojnog povrća iz turšije, vanilica ili palačinki sa domaćim džemom ili slatka od najslađeg voća uz domaću kafu. Svaka porodica ima neki specijalni recept koji s ljubavlju prenosi s kolena na koleno, a domaćice rado razmenjuju i nove ideje.
Ipak, iako mnogi uživaju u samom procesu pripreme, dogodi se i da džem ranije uskisne, kupus se prekiseli ili se turšija zamuti. Zato je korisno znati gde se to može pogrešiti prilikom pripreme i skladištenja zimnice i usvojiti savete kako to izbeći.
Paradajz, paprike svih boja i vrsta, kupus, krastvci, kornišoni, kajsije, šljive, dunje, pa i lubenica – nema kraja izboru sočnih plodova povrća i voća u teglama i kacama. Međutim, neki ipak zauzimaju počasno mesto u najviše ostava.
Ukiseljene cele glavice kupusa ili sečene na trake za ribanac svakako su među omiljenima. Da bi se ukiselio, posipa se solju i ostavlja da odstoji kako bi se izvukao višak tečnosti, pa se ređa u kace ili tegle da fermentiše. Ovaj proces traje nekoliko nedelja, daje kupusu divan ukus, a tokom fermentacije se stvaraju i probiotici koji su korisni za varenje.
Podjednako su popularne kao i kupus. Paprike se seku na polutke ili trake i ređaju u tegle sa čenovima belog luka i začinima. Preliju se sirćetom, zatvore se i ostavljaju nekoliko nedelja da se ukisele.
Kornišoni se kisele u mešavini sirćeta, vode, soli i šećera, pa se dolažu u tegle na hladno mesto da se lepo ukisele.
Ajvar se pravi od pečenih crvenih paprika ili se za pinđur meša sa pečenim patlidžanom, pa se kuva dok se ne zgusne. Sipa se u sterilisane tegle kako bi mogao da potraje duže.
Mešavina povrća – šargarepe, paprike, krastavaca i karfiola – stavlja se u tegle i preliva sirćetom i začinima. Prosec kiseljenja traje nekoliko nedelja, kad postaje ukusna i hrskava.
Džemovi i slatka od kajsija, šljiva ili dunja pripremaju se kuvanjem sa šećerom i potom odlažu u sterilisane tegle. Pravilno zatvaranje garantuje dugotrajnost i očuvanje ukusa.
Postoji nekoliko uobičajenih grešaka koje treba izbegavati kako bi zimnica ostala sveža tokom cele zime.
Sterilizacija je ključna kod proipreme zimnice. Ako tegle nisu dovoljno dobro sterilisane, bakterije i mikroorganizmi će brzo uzrokovati kvarenje hrane. Da biste to izbegli, tegle operite i stavite u rernu zagrejanu na 180 °C da odstoje 15–20 minuta. Važno je da poklopci budu potpuno suvi i da se pravilno zatvore.
Prezrelo voće i povrće se brže raspada i fermentiše, što izaziva kvarenje zimnice. Zato uvek birajte zdrave, čvrste plodove bez oštećenja. Ovo je posebno važno kod pripreme turšije, gde je najbolje da koristite povrće poput krastavaca, šargarepe i paprike, koje je u čvrstom stanju.
Zimnica ne voli toplotu, svetlost i vlagu. Zato je najbolje da je čuvate na suvom, tamnom mestu sa stabilnom temperaturom kao što je podrum ili ostava. Ako zimnicu čuvate blizu izvora toplote, povrće može da omekša i brzo izgubi svežinu. Ni otvorene terase nisu najbolje mesto za skladištenje zato što ekstremni vremenski uslovi zimi mogu izazvati pucanje tegli.
Kod kiseljenja povrća važno je da presolac ili mešavina vode, soli, sirćeta i šećera potpuno pokriva povrće. Ako povrće nije dovoljno potopljeno, može da se pokvari. Kod kiseljenja kupusa važno je i da redovno proveravate nivo tečnosti i, po potrebi, dolivate presolac.
Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da vaša zimnica bude dugotrajna i ukusna:
Priprema zimnice, posebno turšije, putem prirodne fermentacije jedan je od najzdravijih načina konzervisanja hrane. Povrće se ne izlaže visokim temperaturama, što omogućava očuvanje vitamina i minerala. Proces fermentacije takođe doprinosi stvaranju prirodnih probiotika, koji su blagotvorni za varenje i jačanje imuniteta.
Turšija i drugi fermentisani proizvodi bogati su vlaknima, što povoljno utiče na rad creva i poboljšava metabolizam. Zimnica je stoga savršen dodatak svakodnevnoj ishrani tokom zime, jer obezbeđuje esencijalne hranljive materije u periodu kada je svežeg povrća manje.
Zdravlje dolazi od zdrave hrane, baš kao i od preventive – uz pravo zdravstveno osiguranje možete na godišnjem nivou raditi redovne preventivne preglede i zaokružiti svoje zdravlje i u tom smislu.
Ukoliko Vam je naš tekst bio koristan i zanimljiv, pogledajte još nekoliko zanimljivih tekstova: