Stres nas sve pogađa s vremena na vreme Ako je hroničan, može biti štetan po zdravlje. Naučite da to izbegnete pomoću ovih saveta
Normalno je da doživite stres u nekom trenutku svog života. To je urođena fizička reakcija koju je priroda stvorila da nas drži na oprezu! Ako je stres samo privremen i njime se može upravljati, on ne mora da bude prevashodno loš.
Problem nastaje kada traje duže vreme, kao u proteklih nekoliko godina, koje su ostavile dubok trag na psihičko zdravlje celog sveta. I u Srbiji se naprosto oseća da smo svi pod povećanim pritiskom. Ako i vi imate taj osećaj, verovatno se uopšte ne varate! Istraživanja pokazuju da je nivo stresa sada dva puta veći nego što je bio pre padnemije.
Dok se za veliku većinu psihičkih bolesti ili tegoba treba javiti lekaru, postoje i jednostavne smetnje od kojih patimo praktično svi, a imamo na raspolaganju zdrave i proste načine na koje možemo da umanjimo njihov uticaj na kvalitet života i na zdravlje. Pre svega, to se odnosi na stres, tihog ubicu koji nam svakome može otežati život ako ne obratimo dovoljnu pažnju na svoje zdravlje.
Zato je važno biti u stanju da rano identifikujete simptome stresa kako biste sprečili da postane hroničan. Da li ste skloni nervozi i stresu? Onda ćemo vam pokazati kako da ublažite simptome sa ovim odličnim savetima!
Stres je stanje napetosti u fizičkom telu i umu koje se javlja kao odgovor na podsticaj ili pritisak, bilo pozitivan ili negativan. To je deo prirodnog odbrambenog sistema našeg tela i pomaže nam da reagujemo i stalno budemo na oprezu.
U malim povremenim dozama stres ne šteti našem zdravlju, a čak nam može pomoći da izbegnemo opasnost u određenim situacijama. Međutim, ako je takvo stanje nervoze trajno, postaje štetno za zdravlje.
Intenzivni stres negativno utiče na zdravlje. Nadalje, može da naruši imunitet, probavu i san, što izaziva nesanicu, razdražljivost i glavobolju.
Takođe, i koža može biti pogođena, a najčešći simptomi su njena svrab i suvoća. U naročito ozbiljnim slučajevima, neprestani stres može čak dovesti do akni i gubitka kose.
Glavne razlike između stresa i anksioznosti su:
Drugi način razlikovanja ova dva fenomena je njihovo trajanje. Stres se obično povlači zajedno sa situacijom koja ga je izazvala. Anksioznost, međutim, ima tendenciju da se zadržava. Razlog za to je što je potonje povezano sa iracionalnim razmišljanjem koje subjekt sam sebi nameće i koje je zbog toga teže ukloniti. Ovakav način razmišljanja može dovesti do začaranog kruga u kojem negativne misli povećavaju anksioznost, koja zauzvrat pojačava negativne misli.
Kao način preživljavanja, epizode stresa mogu nam pomoći da izbegnemo opasne situacije. Telo nas priprema da se suočimo sa pretnjom ubrzavanjem disanja i pulsa, naprezanjem mišića i ubrzanjem pulsa.
Ako se s njime postupa pravilno, stres nam može dobro doći. Ako izlazite na ispit ili ste na razgovoru za posao, stres vam može pomoći da ostanete fokusirani i imate energije.
Šta izaziva stres u našem telu? Ne postoji jedinstveni odgovor na pitanje šta izaziva stres, a njegov uticaj je drugačiji kod svake osobe. Neki od najčešćih uzroka su:
Kao što se uzroci razlikuju, znakovi i simptomi stresa su takođe potpuno individualni. Sledeći su najčešći i u njima se mogu pronaći indicije da patite od prekomernog stresa.
Dugoročno, stres može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući ozbiljne bolesti.
Jedna od najčešćih bolesti povezanih sa stresom je hipertenzija. Takođe može dovesti do drugih kardiovaskularnih problema kao što su loša cirkulacija, nepravilan rad srca ili čak srčani udar.
Stres takođe može izazvati seksualne probleme, kao što su gubitak libida i, kod muškaraca, prerana ejakulacija i impotencija.
Drugi česti simptomi hroničnog stresa uključuju probleme sa mentalnim zdravljem, koji mogu biti jednako iscrpljujući kao i fizički simptomi. Anksioznost, depresija i napadi panike su među najčešćim.
Kada je stresna situacija dugotrajna, može dovesti do kliničkog stanja koje se zove hronični stres. Uobičajeni primeri ove patologije uključuju depresiju zbog stvari kao što su dugotrajna nezaposlenost, sindrom sagorevanja ili finansijski problemi.
Kada stresna situacija traje duže vreme, to može dovesti do kliničkog stanja poznatog kao hronični stres. Hronični stres često ostaje bez dijagnoze jer njegovi simptomi mogu biti suptilni, pa ih je teško prepoznati. Pojedinci koji pate od hroničnog stresa mogu se toliko naviknuti da žive sa njim da shvate ozbiljnost problema tek kada eskalira do ekstremnog nivoa, kao što je doživeti ozbiljan napad anksioznosti ili čak srčani udar. Kao rezultat toga, ključno je rano identifikovati simptome hroničnog stresa kako bi se sprečile potencijalne dugoročne posledice po zdravlje. Prepoznavanje znakova i traženje pomoći od stručnjaka za mentalno zdravlje ili grupe za podršku može dovesti do boljeg upravljanja stresom i poboljšanja opšteg blagostanja.
Ako želite da smanjite nivo stresa, postoje različite metode i tehnike koje mogu imati veoma pozitivan efekat i pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja. U nastavku pogledajte naše savete za ublažavanje stresa.
Stres i te kako može da šteti zdravlju. Smatra se faktorom rizika za određene vrste srčanih oboljenja, kardiovaskularne probleme i rak. Može uticati i na druge aspekte našeg svakodnevnog života. Kvalitet sna, odnosi i opšte blagostanje su samo neki od primera.
Simptomi stresa su raznovrsni. Mogu uključivati vrtoglavicu, mučninu, umor i gubitak apetita. Takođe može izazvati bruksizam (škripanje zubima tokom noći) ili probleme sa koncentracijom. Stres takođe ima određene bihevioralne simptome, kao što su razdražljivost i nagle promene raspoloženja.
Stres se može kontrolisati eliminacijom njegovih okidača. Međutim, postoje i drugi načini za ublažavanje stresa, načini koji su pogodni za korišćenje u svakodnevnom životu. Na primer, vežbanje će vam pomoći da proizvodite serotonin u mozgu i smanjite nervozu.
Uravnotežena ishrana i neke vežbe meditacije takođe će vam pomoći da smanjite stres. Preporučljivo je eliminisati nezdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje kofeina i prejedanje.
Stres je prirodna reakcija na izazove u našem okruženju. Međutim, ako se osećanje stresa održava na duži vremenski period, može dovesti do ozbiljnih problema sa zdravljem, uključujući visok krvni pritisak, srčane bolesti i depresiju. Zato je važno naučiti kako da se nosimo sa stresom i smanjimo njegove negativne efekte na naše telo i um.
Postoje mnoge tehnike koje možemo primeniti kako bismo se suočili sa stresom, uključujući fizičku aktivnost, meditaciju, duboko disanje, vežbe opuštanja mišića i društvenu podršku. Važno je takođe obratiti pažnju na našu ishranu, uključujući namirnice koje pomažu u smanjenju stresa, poput orašastih plodova i zelenog povrća.
Da bismo se nosili sa stresom, takođe je važno da naučimo kako da postavimo granice i prioritete u svom životu. To može uključivati izbegavanje nepotrebnog opterećenja i fokusiranje na aktivnosti koje nam donose radost i smisao.
U ovim izazovnim vremenima važno je da se fokusiramo na svoju mentalnu dobrobit i primenimo tehnike koje nam mogu pomoći da smanjimo stres i anksioznost. Time ćemo poboljšati svoje zdravlje i sposobnost da se nosimo sa izazovima koje život pred nas stavlja. Smanjenju stresa doprinosi kada znate da u svakom trenutku imate najbolju moguću podršku, zato ne čekajte i uradite nešto dobro za svoje zdravlje, odaberite Generali zdravstveno osiguranje i budite bezbrižni.
Pročitajte i:
Da li ste čuli za 'mindfulness'
Kako psihički podneti razvod braka
Kako tehnologija može da pomogne u negovanju mentalnog zdravlja
